Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (dalje: „Zakon“) stupio je na snagu 12. decembra 2025. godine, pri čemu je primena pojedinih odredaba odložena za 02. jul 2026. godine. 

Zakonom se uvode sledeće obaveze za subjekte javnog sektora (sektor države, kao i javna preduzeća nezavisno od toga da li su u obuhvatu sektora države):

  • obaveza da podatke o izmirenjima novčanih obaveza unose u informacioni sistem Uprave za trezor u roku od tri radna dana od dana izmirenja novčane obaveze – za subjekte javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka i
  • obaveza da do 01. jula 2026. godine u informacionom sistemu Uprave za trezor ažuriraju status svih preuzetih novčanih obaveza koje se u ovom sistemu vode kao neizmirene i za koje je istekao rok za plaćanje. 

Zakonom je predviđena i prekršajna odgovornost za odgovorno lice u javnom sektoru ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi ne bude poštovao ove novouvedene obaveze, a novčane kazne za ove prekršaje su propisane u rasponu od 5.000 dinara do 150.000 dinara. 

U obrazloženju predloga Zakona kao glavni razlog za propisivanje ovih obaveza navodi se  to što je uočeno da subjekti javnog sektora, iako svoje novčane obaveze u komercijalnim transakcijama izmiruju u propisanim rokovima, ne vrše ažurno evidentiranje njihovog izmirenja u informacionom sistemu Uprave za trezor. Stoga se mnoge novčane obaveze ovih subjekata koje su faktički izmirene, u informacionom sistemu Uprave za trezor vode kao neizmirene, te izveštaji o zaduženju koji se sačinjavaju na osnovu podataka iz ovog sistema prikazuju da je zaduženje subjekata javnog sektora veće nego što realno jeste. 

Dodatni razlog je i to što Uprava za trezor nema uvid u promet po računima korisnika javnih sredstava, a koji nisu u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, kod poslovnih banaka, pa time ni uvid u izmirivanje novčanih obaveza koje se vrši posredstvom tih računa (što je takođe dovodilo do toga da izveštaji o zaduženju subjekata javnog sektora ne prikazuju stvarno stanje stvari).